Grejna sezona pred nama koštaće nas od 40.000 do 140.000 dinara u zavisnosti od vrste energenata koji se u domaćinstvu koriste i mesta stanovanja.
Najjeftinije je grejanje na drva i ugalj. Metar kubni čvrstog isečenog drveta u Beogradu i Novom Sadu je oko 6.700 dinara, neisečeno je 300 dinara jeftinije. Cene uglja su od 9.500 dinara po toni do 14.500 za najkvalitetnije vrste. Ako za stan od 60 metara kvadrata treba oko osam metara drva, zima se u gradovima može progurati i za 50.000 dinara. Na selima je oko 10.000 dinara jeftinija.
– Ljudi najviše pazare bukvu, cer, hrast, grab i bagrem. Kupuju od pet do osam metara, pa ako im treba još, onda dokupe. Cena se nije puno menjala možda, 100 do 200 dinara nagore – kaže Miloš Veselinović, prodavac drva iz Novog Sada.
Slična je situacija i u Subotici, Somboru, Kikindi, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Šapcu, Nišu i Užicu gde cene variraju od 5.000 do 5.500 dinara za kubni metar drva. U ruralnim i planinskim sredinama širom Srbije drva su nešto jeftinija, kubik se može naći i za 4.500 dinara.
Pelet traženiji od uglja
Za grejanje na ugalj biće potrebno izdvojiti sumu od 50.000 dinara, za prosečan stan veličine 60 kvadrata.
– Na stovarištima širom Srbije cena uglja je ujednačena, tako da za tonu lignitovog uglja u komadu „kostolac“ ili „kolubara“ treba izdvojiti 7.500 dinara dok se njegov energetski srodnik „stanari“ prodaje po ceni od 11.500 dinara. Sušeni lignit „kolubara vreoci“ prodaje se za 13.500 dinara, dok mrki ugalj „banovići“ može da se nađe za 14.500 dinara – kaže prodavac uglja Bojan M.
Građanima koji se greju na pelet za istu kvadraturu treba oko 65.000 dinara. Potražnja za peletom sve je veća u Srbiji. U prestonici za tonu mešanog peleta potrebno je izdvojiti od 21.000 do 24.000 dinara, koliko je najskuplji pelet na tržištu iz Prijepolja koji sadrži 80 odsto bukovog i 20 odsto jelovog drveta. Najjeftiniji je pelet od sojine slame koji se u Odžacima prodaje po ceni od 15.000 dinara za tonu.
Sa gasom umereno
Cena prirodnog gasa nije se menjala gotovo tri godine i kubni metar košta u proseku oko 40 dinara. Tako bi troškovi za zgrevanje domaćinstva od oko 60 kvadratnih metara mesečno u proseku trebalo da iznose oko 12.000 dinara. Ipak, taj iznos neće biti isti za sve individualne potrošače prirodnog gasa jer se cene razlikuju od distributera do distributera.
Grejanje na struju može biti papreno ako se peći uključe tokom dana jer onda računi tokom grejne sezone iznose oko 70.000 dinara – za grejanje prosečno izolovanog stana potrebno je oko 9.000 kWh energije.
Peć na struju uključiti noću
Upotreba TA peći, obično u noćnim satima, bitno smanjuje račune za struju. Dve peći koje mogu da ogreju 60 kvadrata tako će da potroše oko 40.000 dinara. Etažno grejanje na struju neisplativo je, za sezonu treba skoro 130.000 dinara.
– Oni koji koriste električnu energiju za grejanje moraju da znaju da treba da je koriste tokom noćnih sati. To znači da se koriste termoakumulacione peći, ali obavezno bez dopunjavanja tokom dana – kažu iz Agencije za energetiku.
Noću je kilovat četiri puta jeftiniji nego danju. Skuplji kilovat u najskupljoj, crvenoj zoni, u koju se ulazi kada se potroši više od 1.600 kilovata mesečno, košta gotovo 18 dinara, a jeftiniji oko 4,50 dinara. Beogradska porodica koji živi u u stanu veličine 60 kvadratnih metara i ima centralno grejanje za račune za toplotnu energiju na godišnjem nivou potroši čak oko 85.000 dinara.
Ubedljivo najveće račune, sem etažnog na struju, dobijaće i domaćinstva koja koriste propan-butan i lož-ulje. Za prvi energent izdvajaće oko 112.000 do 130.000, a za drugi od 100.000 do čak 140.000 dinara da bi u toku godine zagrejali 60 kvadrata.
Izvor: Blic, piše/autor: Aleksandar Latas
