Pesimističke prognoze – kafe će biti sve manje i postaće luksuz

Svet bi do 2050. godine, i to prema umerenom scenariju klimatskih promena, mogao da izgubi više od polovine obradivih površina na kojima se sada uzgaja kafa. Trenutno vodeći proizvođač kafe na svetu – Brazil, ovim tempom će izgubiti 79 odsto površina za uzgoj kafe.

Ilustracija, kafa, pixabay.com, autor: Julio Pablo Vázquez
Ilustracija, kafa, pixabay.com, autor: Julio Pablo Vázquez

To su zaključci nove studije naučnika u Švajcarskoj, koji su procenili potencijalni uticaj klimatskih promena na neke tropske biljne vrste, uključujući kafu, indijski orah i avokado.

Sve tri vrste su važne namirnice kojima se trguje širom sveta, a koje najviše proizvode mali poljoprivrednici u tropskom pojasu.

Kafa je tu, naravno, najvažnija – od nje se u 2022. godini očekuje zarada od 460 milijardi dolara. Trgovina avokadom vredna je 13 milijardi, a indijskim orahom 6 milijardi dolara.

Zaključak naučnika je da će se usled predviđenih klimatskih promena značajno smanjiti površine pogodne za gajenje ovih useva u glavnim regionima gde se one trenutno proizvode. Time će biti pogođeni i uzgajivači i potrošači.

Budući proizvođači kafe – Kina, Argentina i SAD

Do danas se najviše istraživanja o uticaju klimatskih promena fokusiralo na glavne prehrambene useve, poput pšenice, kukuruza, krompira i uljanih vrsta, od kojih se svi uzgajaju u umerenim klimatskim pojasevima.

Mnogo manje pažnje je posvećeno tropskim ekosistemima, koji čine oko 40 odsto obradivih površina u svetu, u kojima živi oko tri milijarde ljudi.

Ove studije počinju da pokazuju iznenađujući domet i složenost uticaja klimatskih promena na uzgoj najraširenijih useva u tropima. Još važnije, taj uticaj neće biti ravnomerno raspoređen i neki delovi sveta, poput Brazila, biće posebno pogođeni, a neke druge države moći će i da profitiraju od klimatskih promena.

Primera radi, delovi Kine, Argentine i SAD postaće pogodni za uzgoj kafe. Ono što je takođe izvesno jeste da će se ove promene najverovatnije i odigrati zbog veoma sporog odgovora i reakcije čovečanstva na smanjivanje emisije ugljen-dioksida.

Zbog toga je, kako naučnici ističu, neophodno prilagođavanje predstojećim promenama na vreme – polako treba započeti tranziciju na druge useve. Ipak, kakve god se mere preduzmu, mnogi tropski usevi će najverovatnije postati oskudniji i, stoga, skuplji u budućnosti.

Izvor: RTS, SCIENCE ALERT

Podeli sa prijateljima:

Povezane vesti:

Ostavite komentar:

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Aleksinačke na FB

Prvi privatni radio u jugoistočnoj Srbiji!

Reklamni prostor

Sport