SAVET DOMAĆINA: Kada je najbolje saditi luka?!

Beli luk – je kultura koja je neopravdano sve manje gaji u našoj zemlji. Poslednjih dvadesetak godina Kina je preuzela primat najvećeg svetskog proizvođača kao i izvoznika belog luka.Vrlo konkurentnom cenom istisnula je domaće proizvođače s tržišta, da bi danas došlo do apsurda, da se beli luk prodaje po maloprodajnoj ceni višoj od 5 eura i ako je njegova proizvodna cena je od 0,5 do 1 eura po kilogramu. Vreme je da beli luk počne ponovno da se gaji na većim površinama u Srbiji, a oktobar je mesec kada se beli luk  sadi.

Foto: Ilona, pixabay.com
Foto: Ilona, pixabay.com

U čenu belog luka ima 5-6% belančevina, 30% ugljenih hidrata, 0,15% masti, holina, joda, vlakana i minerala(magnezijuma, natrijuma, kalijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa, sumpora, selena). Najvaţniji vitamini u belom luku su karoten, vitamin E, provitamin A, B1, B2, B3, i C vitamin. Najdragoceniji sastojak belog luka je eterično ulje koje mu daje ukus i miris a koje sadrţi sumpor i biljni antibiotik alicin. Ovakav sastav belog luka štiti od oksidativbnog stresa i upala, utiče na nivo triglicerida i holesterola u krvi. Sprečava stvaranje krvnih ugrušaka i utiče na sniţenje krvnog pritiska.

Redovno konzumiranje belog luka značajno smanjuje rizik od pojave kancera. Pored toga beli luk ima antimikrobno dejstvo i efikasan je u suzbijanju gljivice Candida, Pseudomonas i drugih bakterija. Sirovi beli luk upotrebljava se za dobijanje praha belog luka,soli belog luka,sirćeta belog luka, čipsa od belog luka i sira, čipsa od krompira, hleba od belog luka i dr. Najveći proizvođači belog luka su Kina, Koreja, Indija, SAD, Španija, Argentina i Egipat. Kod nas se beli luk gaji u svakoj bašti.

Beli luk je otporan na niske temperature. Optimalna temperatura za gajenje je 18-22 °C, a u periodu dozrevanja mora biti malo viša (oko 26 °C). Može se saditi u jesen i tada je optimalno vreme za sadnju do 20. oktobra, i u proleće, što ranije, čim je to moguće, jer mu ne smetaju niske temperature.

Prolećni – sade se u proleće, a sazrevaju sredinom leta. U dobrim uslovima  mogu se  očuvati do proleća, jer imaju duţe razdoblje mirovanja. Ovi ekotipovi su osetljiviji na niske temperature i ih iz tog razloga ih sadimo u
proleće. Listovi i laţna stabljika su im tanji i uţi, a glavice sitnije s većim brojem sinijih čenova. Prednost jesenje sadnje je konzumiranje sveţih plodova u rano proleće i ekonomski efekat, jer povrće u rano proleće postiţe
veliku trţišnu cenu. Neophodan preduslov za uspešnu jesenju sadnju je odabir pogodne sorte. Na našim područjima najrasprostranjenija i najpoznatija sorta jesenjeg belog luka je Bosut, sorta Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Sadnja može biti ručna i mašinska s napomenom da ručna sadnja daje veće prinose i kvalitetnije lukovice,  ali je i skuplja. Optimalni rok sadnje za jesenji luk je prva polovina oktobra. Dubina sadnje zavisi o veličini čenova a bitno je da je pokrovni sloj 2-3 cm iznad vrha čena. Kod jesenjeg belog luka razmak između redova je 40-50 cm a u redu 7-10 cm. Količina sadnog materijala iznosi 1.400-1.800 kg  po hektaru.

Izvor: Domaćinska kuća

Podeli sa prijateljima:

Povezane vesti:

Ostavite komentar:

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.