SVETA TROJICA PRAŠTAJU I LEČE DUŠU: Narodna verovanja za veliki hrišćanski praznik

Pošto se ovaj veliki događaj odigrao pedeseti dan posle Vaskrsenja Hristovog, i praznik se uvek slavi pedesetog dana posle praznika Vaskrsa, pa stoga uvek pada u nedelju.

Svete Trojice ili Pedesetnice je praznik koji proslavlja Svetu Trojicu, u spomen naSilazak Duha Svetoga na apostole.

Pošto se ovaj veliki događaj odigrao pedeseti dan posle Vaskrsenja Hristovog, i praznik se uvek slavi pedesetog dana posle praznika Vaskrsa, pa stoga uvek pada u nedelju.

Čitava služba Pedesetnice, za koju je karakteristično to da je vrlo svečana i uzvišena, predstavlja razradu svakodnevne liturgijske pesme u čast Svete Trojice: „Videsmo Svetlost istinsku; primismo Duha Nebeskoga; nađosmo veru istinitu, klanjajući se nerazdeljivoj Trojici, jer nas je Ona spasla“. U službama ovoga dana mnogo puta se peva i molitva Duhu Svetome: „Carju Nebesnij“.

Na veliki praznik Sveta Trojica narod tradicionalno posećuje istoimene manastire i traži oprost grehova ili lek za bolesti.

Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu. Ovaj praznik naziva se i Duhovi, pošto predstavlja silazak Svetog duha na apostole.

Dva dana ranije, pre Duhova, na groblju se održavaju takozvane otvorene zadušnice. Veruje se da se u tom periodu “otvaraju” grobovi i da se može razgovarati sa mrtvima. Običaj je i da se na samoj humci poslužuje hrana (panaija) za dušu umrlo.

Hrišćani ovaj praznik slave i kao dan „rođenja Crkve“ budući da Dela Apostolska donose da su apostoli puni Duha Svetoga govorili tako da su ih mogli razumeti ljudi svih naroda i jezika, a mnoštvo se „dalo krstiti te su primili Duha Svetoga“. Inače to je i jasno otvaranje spasonosnog poslanja Crkve prema svima a ne samo prema Jevrejima.

U hramove se unosi sveža zelena trava i cveće. Posle svete liturgije služi se večernje, na kome se kleči i pletu venci od trave i cveća. Ti venci se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid.

Ovaj praznik slave katolici, pravoslavci i mnoge druge hrišćanske crkve.
Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije. Običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest.

Dobro je, kako tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu.

U istočnoj Srbiji, uoči, na dan i posle Svete Trojice, Vlahinje imaju pojačanu vančulnu percepciju i tada proriču, baju vodicu za skidanje čini i spravljaju biljne meleme za uspeh i blagostanje. U Homolju i Timočkoj krajini, između dva utorka oko Trojice, organizuju se povorke.

U jednoj od njih – “kraljici”, učestvuju najlepše devojke u selu, predstavljajući rusaljke, vile koje su nastale od duša preminulih devojaka i utopljenih žena, pokopanih bez uobičajenih pogrebih obreda. Prema pisanju etnologa dr Slobodana Zečevića, omiljeno mesto im je krošnja, pa se zato ne preporučuje penjanje po drveću da se ne bi uznemirile, zaposele osobu ili je namamile u kolo da igra do smrti.

Da bi se čovek zaštitio od takve nesreće, u džepu treba da nosi čen belog luka ili pelina, a drveće se ritualno kiti darovima: sapunima, šarenim peškirima, flašicama parfema i ruževima za usne.

(Wikipedia/bastabalkana/svetigora) Autor: Foto: Wikipedia

Pročitajte i ovo...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *