SAZNAJTE VIŠE O VIRUSU: MALE BOGINJE ILI MORBILI

Morbili, male boginje, ospice (lat. morbilli – „mala bolest“) je virusno, veoma zarazno oboljenje iz grupe osipnih groznica, koje uglavnom pogađa decu. Bolest se klinički manifestuje opštom slabošću, malaksalošću, groznicom, zapaljenskim promenama na vežnjači, sluzokoži disajnih organa i pojavom ospe koja se postepeno širi po koži od lica i vrata, prema trupu i udovima. Inkubacija kod morbila je ustaljenja i iznosi 10-11 dana i bez ikakvih je simptoma, a u poslednjoj trećini inkubacionog perioda bolesnik je infektivan. Klinička slika bolest protiče kroz tri stadijuma a u nekim slučajevima može se okončati i komplikacijama kao što su zapaljenje pluća i mozga.

Ilustracija, male boginje, foto: healthline.com
Ilustracija, male boginje, foto: healthline.com

Dijagnoza morbila se postavlja na osnovu kliničke slike i otkrivanjem antitela u krvi. Specifična terapija morbila ne postoji. Njena pojava i komplikacije mogu se sprečiti, vakcinacijom dece od dvanaestog meseca starosti, zahvaljujući kojoj je veliki broj slučajeva u prošlosti značajno smanjen. U većini zemalja bolest podleže obaveznom prijavljivanju.

Istorijat 

  • Prvi pouzdani opis morbila potiče od persijskog naučnika, filozofa i lekara (Abu Bakr Muhamed ibn Zakarija Razi 850-925), poznatog i kao Al Razi. 
  • Prva epidemija morbila opisna je u Evropi u 15. veku
  • F. Hom (1759) preneo je morbile na čoveka, skarlifikacijom i prenosom krvi sa obolelih u ranom stadijumu bolesti. Isti eksperiment, ubrizgavanje krvi obolelih osoba u ranoj fazi bolesti na zdravog čoveka izvršio je 1905 Hektoen.
  • Ozbiljnije epidemiološke i kliničke studije bolesti izvršio je Panum (Peter Ludvig Panum 1846) na Farskim ostrvima.
  • Koplik je 1896. na bukalnoj sluzokoži otkrio (po njemu nazvane „Koplikove mrlje“) patognomične bele mrlje (pege) kod osoba obolelih od morbila.
  • U 1911 Anderson i Goldberger prvi su utvrdili virusnu prirodu morbila nakon što su izvršili zaražavanje majmuna (lat. Macacus mulartta), od bakterija očišćenom i filtriranom krvlju bolesnika.
  • Pibls i Enders su 1954, prvi su izolovali virus morbila (iz nosnoždrelnog sekreta i krvi) njegovim uzgajanjem na kulturi bubrežnih ćelija čoveka,  dok su Black, Reissig i Melnickto isto obavili uzgajanjem virusa na kanceromatoznim ćelijama.
  • Nakon otkrića uzročnika morbila 1958. je započet razvoj vakcine koja je prvi put 1963. bila dostupna za imunizaciju dece.

Morbilili su jedna od deset najznačajnijih zaraznih bolesti za ljude. Godine 1980, pre nego što je započeta primena imunizacije protiv morbila, one je bila široko rasprostranjena, sa oko 2,6 miliona smrtnih slučajeva u svetu, posebno u Africi. Zato je SZO kao „Milenijumski razvojni cilj“ sebi postavila obavezu da smanji broj smrtnih slučajeva od morbila među decom, u ukupnom iznosu za dve trećine do 2015, u odnosu na nivo iz 1990.

Prepoznajući potencijal imunizacije u suzbijanju morbila i smanjenju smrtnost među decom, njena obuhvaćenost se može smatrati markerom kvaliteta dečije zdravstvene zaštite. Zato je pokrivenost rutinskom vakcinacijom protiv morbili SZO izabrala kao indikator napretka u tom pravcu.  U zemljama u razvoju, morbili pogađaju oko 30 miliona dece godišnje i uzrokuju oko 1 milion smrtnih slučajeva. Takođe morbili u svetu izazivaju godišnje izazovu 15,000-60,000 slučajeve slepila.

Izvor: Wikipedia

Prokomentarišite prvi ovu vest

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti javno objavljena.


*