Rudarstvo aleksinačkog kraja: Aleskinački rudnici

Krajem 19. i početkom 20. veka nosilac razvoja opštine Aleksinac bilo je rudarstvo.

Foto ilustracija, pogled na rudnik, http://thechronicleherald.ca
Foto ilustracija, pogled na rudnik, http://thechronicleherald.ca

Naime, 1883. godine Aleksinčanin Đorđe Dimitrijević, lekar u Beogradu i vlasnik Aleksinačke pivare John Apel dobili su koncesiju za eksploataciju mrkog uglja.

Nakon proširenja 1887. godine, rudnik 1902. godine kupio je belgijski inženjer po imenu Emil Forman, vlasnik velikih rudnika na Sombri.


EKSPANZIJA RUDNIKA

Veliki procvat rudnik doživljava ni manje ni više nego između dva svetska rada, a konkretno posle Drugog svetskog rata.

Oko 500 hiljada tone uglja godišnje eksploatisano je 60-tih godina, što je automatski ovaj rudnik svrstavalo u jedan od najvećih rudnika mrkog uglja tadašnje Jugoslavije.

Rudnik je imao 6 jama u kojima je radilo oko 5.000 rudara iz svih krajeva Jugoslavije.

Ugalj je u ovom basenu otkriven krajem sedamdesetih ili početkom osamdesetih godina 19. veka, a po prvi put nešto više detalja o uglju kod Aleksinca saznajemo iz prvog broja glasnika rudarskog odeljenja, objavljenog 1892. godine. Geološki sastav paleoreljefa i oboda basena predstavljen je kristalastim škriljcima. Preko paleoreljefa leže sedimenti tercijere donjomiocenske starosti i heterogenog sastava, sa nekoliko litoloških članova.


MORAVA – NAJPOZNATIJA JAMA

Ilustracija rudara, foto: http://mediad.publicbroadcasting.net
Ilustracija rudara, foto: http://mediad.publicbroadcasting.net

Vredno je spomenuti da je najpoznatija rudarska jama bila “Morava“ iz koje je vađen ugalj sa dubine od 750 metara, ujedno, to je bila najdublja ugljena jama u Jugoslaviji.


RUDNIČKE NESREĆE…

Kao i svaki i ovaj posao je veoma težak, a za vreme postojanja i rada u rudniku desile su se dve velike nesreće koje su odnele mnoge živote ljudi. Konkretno, radi se o nesreći koja se dogodila 1983. godine kada je poginulo 35 rudara, a 6 godina kasnije, 1989. godine, poginulo je čak 90 rudara, da bi Vlada Srbije rudnik zatvoriula 1990. godine.

U trenutku zatvaranja rudnika rudnik je zatvoren sa bilansnom rezervom preko 30 miliona tona veoma kvalitetnog mrkog uglja. Nekada veliko rudarsko naselje je zamrlo, mnogi rudari su otišli, ostali su samo oni koji nisu imali kuda da odu.

Danas u naselju živi oko 1300 ljudi.

Pročitajte i ovo...

2 komentara

  1. Tekst koji ostavlja bez daha. Samo kad se setim kako je izgledalo ovo mesto. Puno zivota i ljudi. Tuzna sudbina i lepa prica.




    2



    0
  2. Ovo je tekst koji zelim da procitam. Manite se Vucica i Srpske napredne stranke. Ovako izvestavajte ljude da vide i oni koji vise ne zive tu a aveze ih Aleksinac.




    2



    0

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *